Osećanja. O. Sećanja.
Lidija Nikolić

Posle nekoliko neuspelih pokušaja pisanja biografije višestruko nadarene umetnice Margite Stefanović konačno je pred čitaocima kniga koja ih sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Kakva je Margita bila privatno, kako se snalazila u svakodnevnom životu i njegovim, često pogubnim, izazovima priča nam njena najbolja drugarica Lidija. Uz obilje, do sada neobjavljenih, fotografija, dokumenata, dnevničikih zapisa...razvija se priča o prijateljstvu, od bezbrižnog detinjstva, pa sve do Margitinog tragičnog završetka. Na trenutak, može nam se učiniti da je priča isuviše lična, da hladnokrvna dokumentaristika previše zalazi u intimu, ali jedino tako je bilo moguće reći pravu istinu o često pogrešno tumačenim pojedinostima iz Margitinog života. U knjizi je prikazana lepota življenja, ali i zla kob, nadarenih ljudi čiji je talenat ponekad toliko veliki da je teško izboriti se s njim. Ovu knjigu će voleti svi obožavatelji EKV-a, ali i široka čitalačka publika koja čitajući biografsko štivo saznaje više o drugima, ali i o sebi.

Mein Kampf
Svetislav Basara

Čitav svet je bolnica, ko to shvati na vreme ima šanse da ostane zdrav. Jedna bolnička soba, nekoliko nepokretnih bolesnika, jedan „sreski špijun“, pisac i Aprcović, filozof i mislilac opšteg smera i mračne sudbine – čine dramatruški prostor romana Mein Kampf (Moja borba) Svetislava Basare. To je svakako prostor sumnje u egzistenciju ali i sfera neobičnog i originalnog iskustva volšebnika i prokaženih u kome Svetislav Basara ispisuje priču o bolničkim danima, uspomenama, gorkom iskustvu i likovima koje je bolest i skrajnutost povezala u neku vrstu nadstvarnosti. Reminiscencije pojedinca u društvenoj i istorijskoj shizofreniji, ideološkim eksperimetima i političkim dubiozama i eksperimentima ovdašnjim osnova su priče prepune inspirativne sumnje u Potemkinova sela ideologije i politike, ljudi, lica i naličja nacije koja pokušava da izmisli i domašta istovremeno svoju prošlost i budućnost. Moja borba nije borba za prostor već za smisao postojanja, sugestivna parabola o tokovima i perspektivama naše civilizacije, opterećujućoj prošlosti i nesigurnoj budućnosti.

Kontrolni punkt
David Albahari

Mada će mnogi čitaoci ovaj roman doživeti kao kontrapunkt romanu Mamac i pokušati da „prepoznaju“ situacije iz ratova sa prostora eks Jugoslavije, Kontrolni punkt je univerzalna priča o besmislu ratovanja, pogubnosti predrasuda i nemoći pojedinca da bilo šta promeni. Bizarne i tragikomične situacije, često i morbidne, stavljaju likove romana na probu ljudskosti i civilizovanog ponašanja, dok se konstantno menja perspektiva pripovedača, prekidana šturim dijalozima ili unutrašnjim monolozima likova koji sa raznih strana postepeno otkrivaju puni apsurd ratne situacije u koju ih pisac postavlja.

Venecija
Vladimir Pištalo

"STVARNOST OSTAJE RUŽNO PAČE, AKO JE PAŽNJA NE PRETVORI U LABUDA" Vladimir Pištalo jeste danas jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, a njegova dela, pre svega romani Tesla, portret među maskama i Milenijum u Beogradu, prevode se, ili su već prevedena, na desetak svetskih jezika. Njegov novi roman, Venecija, sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildugsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza. Pištalov novi roman pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta. Pisana između načela da je ''ceo svet zaključan , a ključevi se ne vide'' i da je ''metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu'', Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj ''nenastanjivoj strani vazduha''.

Kapija Balkana
Svetlana Velmar-Janković

Nastajala preko 15 godina, Kapija Balkana je kapitalno delo Svetlane Velmar-Janković o Beogradu. Pouzdana kao istorijski vodič i uzbudljiva kao prozna avantura Kapija Balkana je knjiga najdublje odanosti i najdubljih osećanja.

Božanstvene torte
Jelena Jovin

Knjiga sadrži autorov lični izbor najčuvenijih i najpopularnijih torti iz delova Evrope sa najdužom tradicijom pravljenja torti: Francuske (Baiser), Nemačke (Schwarzwalder Kirschtorte), Švajcarske (Crna šuma), Austrije (Sachertorte), Madjarske (Dobos torta), kao i ostalih zemalja iz podunavskog regiona na koje je bečka tradicija finih torti i kolača ostavila trajan uticaj, uključujući i autorovu rodnu Srbiju. Ovo je knjiga bez premca za osobe sa alergijom na gluten, ili osobe koje izbegavaju brašno. Neki od ovih nenadmašnih recepata prirodno ne sadrže gluten, rezultat visoko cenjene tradicije korišćenja mlevenih oraha umesto brašna u mnogim delovima Evrope. Ostali recepti iz ove knjige sadrže vrlo malo brašna, i lako se mogu prepraviti u recepte bez glutena.  Nijedan od recepata ne sadrži sodu bikarbonu niti prašak za pecivo. Od izuzetne gorko-slatke ištorije šećera i čokolade, kroz sjaj vodećih evropskih dvorova, do porodičnih stolova običnih ljudi: Deo knjige o istoriji torti, njihovih sastojaka, kao i socijalnog razvoja evropskog društva koji je omogućio da torte sa najotmenijih evropskih dvorova predju na stolove svih društvenih klasa, daje novu dimenziju ovim slatkim uživanjima.

Lutkice, mačkice, kučkice i pevačice
Saša Veljović Ćeklić

Brza i provokativna priča u kojoj se prepliću strasti, ambicije, razočarenja i prevare. Kroz lavirintsku mrežu savesti i snova, smeha i suza, između gusto zbijenih kafanskih stolova, i pod raskošnim svetlima elitnih klubova, glavna junakinja se susreće sa mnogim dobronamernim i zlonamernim likovima koji će uticati na njeno sazrevanje i spoznaju nekog novog sveta... Sveta estrade.

Reka zvana vreme, kuća zvana zemlja
Mia Koto

Negde u Africi, mladi student vraća se na rodno ostrvo da bi prisustvovao sahrani svog dede Marijana. Dok čeka da se obavi obred, pohode ga čudna priviđenja, prima poruke u obliku pisama koja stižu s nepoznatog mesta, iz graničnog prostora između života i smrti. U smenjivanju stvarnih događaja i snoviđenja, mladi Marijano, dedin imenjak, malo-pomalo otkriva suštinu prolaznosti događaja i života, svoje pravo poreklo, povest svoje porodice i ostrva, prošlosti sazdane od promašenih ljubavi, potajnih strasti, sukoba među braćom i nerazjašnjenih ubistava. Životi žena i muškaraca, što umiru i ponovo se rađaju da bi ispunili svoju sudbinu i pronašli smisao postojanja, stapaju se u reci vremena i emocija. Svojim neponovljivim rukopisom i stilom, ironičnim i poetičnim u isti mah, oslanjanjući se na bogatu maštu i usmeno predanje, Mija Koto uvodi čitaoca u svet u kome se prepliću stvarno i nestvarno, istoriija i legenda, doživljeno i snevano ...

Knjiga za devojke i njihove momke
Violeta Babić

"Knjiga za devojke i njihove momke" sveobuhvatan je vodič za mlade devojke i mladiće na pragu seksualnog života. Nedovoljno informisanim tinejdžerima pomoći će da saznaju mnogo toga o neophodnosti korišćenja kontraceptivnih sredstava, eventualnoj trudnoći i polno prenosivim bolestima. Nadamo se da će ova korisna knjiga podstaći devojke i mladiće da počnu da misle o očuvanju zdravlja i zaštiti od polnih bolesti, a pre svega da će uticati na smanjenje broja maloletničkih trudnoća i abortusa.

Filosofija palanke
Radomir Konstantinović

Konstatinović minuciozno analizira provincijsku (palanačku) svest i oblike njenog ispoljavanja i za ovu njegovu knjigu kažu da je bez nje nemoguće do kraja razumeti srpsku istoriju 19. i 20. veka. "Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća..." Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.

Miris kiše na Balkanu
Gordana Kuić

. . . U nastojanju da prikaže sudbinu jedne jevrejske porodice s našeg tla, autor je u stvari otišao mnogo dalje- pokazao je da se od neminovnosti istorije ne može pobeći. Naslikao je istoriju kao neman koja se u cikličnim periodima vraća, ali i kao suludog šaljivčinu koji je svakog časa spreman da promeni boju figurama kojima se igra. Miris kiše na Balkanu jeste značajan doprinos oskudnoj jevrejskoj književnosti kod nas, ali s obzirom na to da su prelomni trenuci u istoriji ovdašnje jevrejske zajednice u isto vreme prelomni trenuci za celu našu zemlju, da se njena istorija oslikava u tragičnoj povesti jedne jevrejske porodice, onda ovaj roman prerasta uske granice takvog određenja i njegov značaj postaje znatno širi." – Iz recenzije Davida Albaharija

Sebični gen
Ričard Dokins

Sebični gen pripada malom broju literarnih dela koja imaju nesvakidašnju moć da promene svoje čitaoce. Nakon iščitavanja ove uzbudljive knjige bićete zadivljeni elegancijom pogleda na svet iz perspektive gena. Kada je Ričard Dokins 1976. godine objavio svoje prvo delo i naslovio ga Sebični gen, talasanju i polemikama u naučnoj i široj javnosti nije bilo kraja. Da li je moguće da geni koji umeju samo da prave sopstvene kopije, drugim rečima – "sebični" su, budu osnova za moralno, nesebično ili altruističko ponašanje koje je odlika ne samo ljudske vrste? Ukoliko se naša priroda može opisati genetikom, onda se to uklapa u širu sliku teorije evolucije, pa ni poreklo morala više ne moramo tražiti u natprirodnom Tvorcu koji je čoveka stvorio prema svom liku.

My Toronto
Dušan Petričić

I came to Toronto seventeen years ago with two new, fresh and curious eyes. Slowly and painstakingly I trained my ONE eye to watch the city, people and events around me in the way of native Torontonians… you might say, in the appropriate manner. That’s probably how it should be if you want to fit into the system smoothly. But, for all these years, I kept the OTHER eye as an external, immigrant eye, which inevitably sees things differently. With these two distinctive perspectives I observed Toronto, its people, architecture, history, environment, art and culture, and tried to understand and interpret it in my way. I hope that my take on Toronto in this book is like watching a 3D movie with special glasses and two different filters – multidimensional.

Internet mozak : kako digitalna civilizacija oblikuje mozgove naše dece
Geri Smol
Gigi Vorgan

KAKO POSTAVITI “DIGITALNE GRANICE” DECI? KAKO REHABILITOVATI ONE KOJI SU VEĆ OTIŠLI PREDALEKO? • Šta odrasli čiji je mozak formiran u vreme kada nije postojalo digitalno okruženje treba da znaju o moćnom uticaju digitalnog sveta na mozgove naše dece? • Da bi se dečji mozak razvijao, mora biti stimulisan. Kako digitalno okruženje – komjuterske igrice, internet, filmovi i muzika – utiču na formiranje neuroloških struktura u mozgovima naše dece? • Zašto je lako postati zavisan od igrica, društvenog umrežavanja, kockanja, onlajn pornografije, kupovanja…? Ova knjiga je putokaz za prevazilaženje digitalnog jaza između dece i roditelja. doc. dr Vojislava Bugarski, klinički neuropsiholog

Pobunite se!
Stefan Hesel

Knjiga koja je podigla na noge Francusku i cijelu Europu Stéphane Hessel, devedesettrogodišnji heroj francuskog Pokreta otpora, diplomat te jedan od sastavljača UN-ove Opće deklaracije o pravima čovjeka, kratko, jasno i gromoglasno progovara pozivajući građane svijeta na otpor. Stojeći na braniku humanističkih i demokratskih principa Hessel zagovara nužnost dizanja vlastitog glasa, nužnost borbe protiv svih mogućih eksploatacijskih mehanizama koji, nauštrb prava naroda, rade u korist besprizornog bogaćenja manjine. Njegova teza bolno je jednostavna: ljudi smo, svi smo jednaki; moramo znati što nam po tome pravu pripada i, ništa manje važno – za to se, aktivnom participacijom, treba izboriti!

Punoglavci
Ante Tomić

Alenka ima dvanaest godina, živi u Zagrebu i svako leto provodi kod babe i dede u B, rodnom mestu njene majke. U romanu Punoglavci (ranije poznatom pod nazivom Vegeta Blues), zajedno sa njom proživljavamo leto 1975, koje je bilo veoma važno za njeno odrastanje i tokom kojeg su se desile neke veoma uzbudljive stvari. Sa Alenkom slušamo priče njenog dede, zakletog antikomuniste, ponavljamo nastavke za prezent pod dirigentskom palicom njene bake, penzionisane nastavnice hrvatskog, brinemo kad joj u Moskvi uhapse tatu i ljutimo se na mamu kad pomislimo da se zaljubila u drugog. Provodimo dane sa Denijem, simpatijom, i Irfanom, mogućom simpatijom. Alenkina priča je naizgled sasvim obična priča iz života jedne dvanaestogodišnje devojčice, ali čim uđete u njen svet, postane vam jasno da nije tako.

Platonov tajni roman
Bogdan Bogdanović

Grad u mašti sagraditi, vrlo neobičan grad, doduše, i to podrobno književno opisati, podseća ponekad na obilazak nekog avetinjskog gradilišta, na kojem se – prostorno i vremenski "prozirno", odjednom vide razna stanja građenja i istovremeno se uživa u sagrađenom!. . . Jednostavna činjenica da ta avetinjska gradilišta dotle niko živ nije video, niti je za njih čuo, olakšavala je posao književnom graditelju. . . Postoji jedna dobro zasnovana hipoteza da je Platon svoje gradopise (ili, tačnije, prve nacrte svojih gradopisa) prikazivao svojim odabranim učenicima, i da je od njih zahtevao da ih podvrgnu nekoj vrsti dramsko-dijaloške nadgradnje. Razgovori tada vođeni bili su, veruje se, mnogo opširniji no što je docnije, iz tehničkih, ali i iz tajanstveno-ezoteričnih razloga moglo biti preneto u tekst Platonovih knjiga. Bogdan Bogdanović, "Platonovi zalud-gradovi"

Brazilski akvarel
Aleksandar Bjelogrlić

Od neimenovanog grada u Potisju do Beograda i elitnih moskovskih predgrađa, Brazilski akvarel Aleksandra Bjelogrlića prati potresne sudbine likova upletenih u menažeriju društvene korupcije. U formi romana-lavirinta, rasvetljavaju se sprege kriminala i državnih struktura, ali i nepokolebljiva staza onog individualca koji, po nezaboravnom određenju jednog klasika žanra, "po ulicama zla mora koračati a da sam po sebi nije zao, ukaljan ili uplašen".

Izabrani tekstovi : zvučni snimak
Ivo Andrić

Izabrani tekstovi Ive Andrića sadrže odlomke iz knjiga: Deca (Aska i vuk, Kula, U zavadi sa svetom), Istorija i legenda (O priči i pričanju i Razgovor sa Gojom), Staze, lica, predeli (Mostovi, Na kamenu u Počitelju, Staza, Učitelj Ljubomir, Novembarska sećanja, Na Jevrejskom groblju u Sarajevu), pripovetke iz knjige Žeđ (Most na Žepi i Rzavski bregovi) Kuća na osami (Uvod, Tri dečaka, Razgovor pred veče, Sarači) Znakovi (Znakovi, Đorđe Đorđević, Autobiografija, Šetnja, Zatvorena vrata).

Malo jedro : izbor iz dečje poezije [Zvučni snimak]
Jovan Jovanović-Zmaj

Setite se. Dok ste bili sasvim mali, ko je tapšao vašim ručicama- "Taši, taši, tanana"? Ko vodi ručice vaše sestre ili brata. Kada se suviše razmazite i uzmazite, ko vas. . . "materinom mazom"? Ko vas to po ljutom mrazu, kada se svi kriju u kućama, nagovara da istrčite na sneg- "Zima, zima, e pa šta je? / Ako j’ zima nije lav"? – Jovan Jovanović Zmaj. (Iz Predgovora Jovana Ljuštanovića)

Antologija lirske poezije : Zvučni snimak

Tekstove govore- Vjera Mujović, Vojislav Brajović, Radojka Đuričin Popović, Petar Kralj, Gojko Šantić, Branimir Brstina, Svetlana Bojković, Marko Nikolić, Nebojša Dugalić, Predrag Ejdus, Petar Božović, Mihailo Janketić, Mirjana Vukojčić, Branislav Petrović, Ljubomir Simović, Matija Bećković. "Nije nimalo lako opovrgnuti (a na samom početku uvođenja u celokupnu srpsku liriku) onu razumljivu predrasudu o lirskoj pesmi isključivo kao "događaju savremenog trenutka". Ali je, upravo zbog toga, toliko zanimljivo i, možemo slobodno reći provokativno, ovo sažimanje izbora na 64 pesnika i njihove 134 pesme. Ovakav "izbor iz izbora" podrazumeva usredsređenost na njegove korisnike, pre nego raspravu o lirici kao specifičnom književnom rodu. Više smo se bavili utvrđivanjem vrhunaca i inovacija srpskog stihovanog kazivanja, kao i odgonetanjem njegove tradicije. Savremena srpska lirika, poruka je ovog zvučnog knjižuljka, nije došla niotkuda. Nju je predskazala celokupna njena baština. Ovaj antologijski izbor pokazuje kako se reč jednog pesnika odziva drugim i spliće venac srpske lirske tradicije za novi budući život. " (Mirjana D. Stefanović)

Antologija epske narodne poezije : Zvučni snimak

Tim duhovnim i kulturnim spomenicima divili su se najučeniji ljudi iz svih epoha od Šižgorića preko Fortisa do Dositeja, Njegoša, Kostića, Andrića, Pope, od vizantijskih letopisaca do Getea i Grima, Valtera Skota, Merimea i Puškina. Put u Evropu nije otežan "bremenom" usmenog stvaralaštva, jer smo zahvaljujući srpskoj narodnoj književnosti odavno prisutni u evropskoj kulturi. (Iz Predgovora Snežane Samardžije)

Vojvoda Živojin Mišić : moje uspomene [Zvučni snimak]

Vojvoda Živojin Mišić je, na kraju blistave vojničke karijere, počeo da piše svoje uspomene u Parizu, na bolesničkoj postelji. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, ispod Maljena i Suvobora, do komandanta I srpske armije u velikoj Kolubarskoj bici (u kojoj je premorena i desetkovana srpska vojska do nogu potukla austro-ugarsku balkansku vojsku) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke solunske ofanzive 1918. godine, kojom je započeo definitivan slom Centralnih sila. Zadatak koji je sebi postavio već ozbiljno oboleli i iznemogli vojvoda nije bio nimalo lak, jer je njegov životni put doista bio „duga i teška borba“. (Iz Predgovora Save Skoka)

Antologija rodoljubive poezije : Zvučni snimak

Tekstove govore- Vojislav Brajović, Marko Nikolić, Petar Božović, Predrag Ejdus, Nebojša Dugalić, Vjera Mujović, Mihailo Janketić, Radojka Đuričin Popović, Petar Kralj, Mirjana Vukojčić, Ljubomir Simović, Svetlana Bojković "Nesklono nacionalnom zanosu, kao kakvoj istrošenoj emociji, vreme globalizacije kao da guši pevanje ljubavi prema otadžbini o kojoj je još u antici, stihom, bolovao izgnanik Ovidije, s granice Rimskog carstva, s Ponta, istog onog koji će svoj odziv naći u lirskoj zbirci Ive Andrića. Čini se da se danas i te kako stidimo iskazivanja nacionalnog. Kod mnogih nelagodu utiskuje u dušu svako kazivanje rodoljubive pesme. A ona, opet, kad se s pažnjom i otvorenom čitalačkom dušom izgovara, zaiskri spektrom takvih nijansi zavičajnih odrednica da potire svaku mogućnost otklona. Uostalom, kad je kriza identiteta sve istaknutija, čovek se upravo tad okreće onom izvornom u sebi i svojoj kulturi. U njemu se potpuno spontano dakle korenski utemeljeno dogodi susret čula sa svetom zavičaja i provali rodoljublje sa svom eruptivnom snagom." (Mirjana D. Stefanović)

Kad je svet imao brkove
Rudolf Arčibald Rajs

Stranac koji je u Prvom svetskom ratu bio Srbima najmanje stranac, stranac koji je bio među najboljim Srbima kada je to najteže bilo, stranac koji je bio Srbin kada to više nisu bili ni oni najveći Srbi, godine 1928. viče Srbima: "Čuvajte ce!" Od koga? Od sebe! Dovikuje Arčibald Rajs, prijatelj koga smo izneverili, a on nam ojađen našim izneveravanjem uzvraća istinom o nama. Takvu snagu mogao je imati samo izuzetan čovek; njegovu istinu mogao je da zasluži narod visokih svojstava i istorijskih podviga. U ovim danima naših survavanja na dno Evrope i svoje dno mlađa pokolenja srpskog naroda i oni Srbi koji žele da ce prenu iz bunila propadanja i priberu snage da zaustave pad nacije y ništavilo treba da pročitaju bolnu, savesnu, istinitu opomenu Arčibalda Rajsa: "Čujte, Srbi!" (Iz Pogovora knjizi, R. A. Rajs, Čujte, Srbi, prir., Milić F. Petrović i Slađana Bojković, Gornji Milanovac, Dečje novine, 1997)

Blago cara Radovana : Zvučni snimak
Jovan Dučić

(. . .) meditativno-esejistička proza u kojoj preovladavaju filozofsko-moralna pitanja ljudske egzistencije, koja se nadovezuje na piščeva dotadašnja ostvarenja u proznom izrazu, kao što su putopisi i drugi prozni zapisi i eseji o umetnosti i književnosti. (Iz Predgovora Staniše Tutnjevića)