Veštica : kulturno-istorijski kontekst

Marija Šarović

Institut za književnost i umetnost Beograd, 2018.

19 cm, 382 str.

meki povez, ćirilica

ISBN: 9788670952447

 

Knjiga Veštica: kulturno-istorijski kontekst opisuje vešticu u književnom stvaralaštvu, ali – i to većim delom – i u srpskoj i evropskoj etnomitologiji, demonologiji i mitologiji. Široki okviri izučavanja uslovili su podelu građe na dve zasebne monografije, od kojih se u ovoj, prvoj, prati proces oblikovanja lika veštice kakav poznajemo danas, njena razvojna putanja kroz mitske priče, narodno predanje, demonologiju i istorijsku stvarnost. \ Kao polazna tačka proučavanja uzet je tradicionalni kulturni kontekst u kome se veštica javlja. U prvom poglavlju, naslovljenom „Nastanak veštice“ opisuje se poreklo i nastanak veštice, određuju njene funkcije i značenja u srpskoj narodnoj tradiciji i književnosti, a veštica naše tradicije i kulture postavlja se u komparativni kontekst (koji čine pretežno dela evropskih književnosti, ali i ona koja potiču iz različitih evropskih i svetskih mitologija). Ovaj širi i opštiji okvir slike veštice čitaoca bi trebalo da uputi na dublje poreklo njene predstave koja seže do zajedničkog supstrata indoevropske mitološke tradicije, a zatim i da pokaže kakva je bila njena književna sudbina i u kojoj meri je veštica bila – i još uvek je – uslovljena tradicijskim, mitološkim i kulturološkim nasleđem. \ Drugo poglavlje, „Veštičji svet“, govori o pretpostavkama sveta u kakvom je veštica moguća. Veštičji svet u književnom kontekstu sačinjavaju četiri osnovna elementa: hronotop i ikonografija predstavljaju njegov spoljašnji, a telo i jezik veštice – njegov unutrašnji aspekt. Četiri navedene kategorije su raščlanjene samo zarad analize; u svetu veštice one se javljaju kao isprepletane i međusobno zavisne kategorije. Čitalac će lako uočiti njihovo preklapanje i međusobno potvrđivanje. Ikonografija veštice se, na primer, može često preklapati sa određenim hronotopskim odrednicama, ili posredno obuhvatati neke od njih. Slično se preklapaju i teme životinjskih pomagača veštice, familijara, i životinjskih oblika same veštice: njih povezuje motiv veštičje metamorfoze, tj. njenih tipičnih ili najčešćih životinjskih oblika (leptir, žaba, kokoška, sova ili ptica crne boje, vuk ili vučica, mačka, pas...). \ U trećem i poslednjem poglavlju veštica se posmatra kao društveni fenomen. Za razliku od prethodnog poglavlja, u kome je prikazan svet veštice, njen mikrokosmos, ovde je ona postavljena u društveni kontekst i akcenat je na odnosima koji se uspostavljaju između nje i društva, kao i poziciji koju društvo zauzima prema njoj. „Veštica i društvo“ govori o lovu na veštice, dokumentovanim procesima i suđenjima vešticama, kao i o inkvizicijskoj praksi i progonima. Ovaj deo studije u velikoj meri je zasnovan na dokumentaciji sa suđenja vešticama, uz osvrte na pitanje (pseudo)dokumentarnosti i u postojećim, istorijskim procesima i u književnim transpozicijama, kao i na pitanje verodostojnosti izvora, koje je dovelo do nekih znatnijih grešaka u interpretacijama veštičarstva. Veštica se razmatra kao sociokulturni, rodni i politički fenomen, što uključ

$16.00 -