Bata Beograd, 1994.

24 cm, 360 str.

meki povez, latinica

ISBN: 8681971026

Svako proučavanje Biblije sobom povlači spekulaciju, kao što to čini i teologija. Jevanđelja su šturi, dvosmisleni i često protivurečni spisi. Ljudi su se svađali, pa čak i vodili ratove tokom poslednje dve hiljade godina zbog tumačenja smisla određenih njihovih odlomaka. Tokom srastanja hrišćanske tradicije, postojalo je jedno načelo koje je stalno primenjivano- u prošlosti, kada su izvesne istorijske ličnosti bile suočene sa ma kojom od raznorodnih biblijskih nedoumica, one su spekulisale o njihovom značenju. Njihovi su zaključci, ako su bili prihvaćeni, bili oveštali kao dogma i na njih se, tokom vekova, počelo - sasvim pogrešno - gledati kao na ustanovljene činjenice. Takvi zaključci, međutim uopšte nisu činjenice. Jedan jedini primer bi trebalo da posluži kao ilustracija tog postupka. Prema sva četiri jevanđelja, Pilat o Isusu govori kao o "caru judejskom", i jedan natpis sa tom titulom pričvršćuje. Ako se jevanđelja čitaju bez ikakvih predubeđenja, u njima ništa ne nagoveštava da titula nije bila upotrebljena sasvim ozbiljno, da nije bila potpuno zakonita. Što se tiče samih jevanđelja, Isus je zaista mogao biti kralj Jevreja i priznat kao takav od strane svojih savremenika, uključujući i Pilata. Predanje nas je jedino uverilo u suprotno.