Heroji

Miloš Mladenović

Besna kobila Zemun , 2020.

21 cm, 417 str.

meki povez, latinica

ISBN: 9788688389259

Još od Manifesta kometaizma, Mladenović je ustanovio osnovna načela svog literarnog kosmosa. Zato su i Heroji jedan oblik samomitizacije Kometaizma. Pa ukoliko je Manifest poetička podloga Heroja, onda je poglavlje „Putovanje“ roman u romanu, a „Appendix“ igrokaz… Kako je roman pojmljen kao megažanr, kome ni ne treba žanrovska koherentnost, Heroji su neka vrsta samo narativne scene na kojoj će se odigrati drama romana. I, kako sam već zapisao, ako je kometaizam neoavangardni fenomen kraja 20. veka, Heroji su srpski Uliks. Koliko samo nadobudnosti treba da se nešto ovako vrednuje, da se ovako nešto napiše. A šta ako smo zaista dobili roman, a ne možemo da ga prepoznamo. To je onda naš problem, a ne Heroja u kojima su pokrenute sve poetičke turbine romana, kulture, koji slobodnim padom u kulturni ambis baš u tom padu čuva kulturu, i čiji košmar znakova izaziva vrtoglavicu. Kad smo već kod Džojsa i košamara, setimo se Kiša i njegovog: „Svi smo ispali ne iz Džojsovog šinjela, nego iz Džojsovog košmara.“ I taj košmar Heroja je dalekosežan, neoprezno naginjanje nad ponorom vrtoglavih mogućnosti, intertekstualno neobuzdan. Pa otuda Džojsov „tok svesti“ ovde postaje „tok znakova“, strujanje kulturno nesvesnog. Otuda i Trismegist, pa Bog, pop kultura, Idoli, Šarlo i Šaban, Džarmuš, Džoni i „slavuj iz Mrčajevaca“, anđeli i arhanđeli, „čokanj do čokanja – dva“, sve, ali sve… Ne mogu se pobrojati znakovi, od epike, srednjeg veka do danas, od usmene književnosti do filma, ali njihova subverzija i kritička svest o sterotipiji je jasna: ništa na kraju romana neće ostati iskupljeno. Odavno nam je bio potreban ovakav roman bez priče, roman od znakova, znakovne naracije, nazvaću ga, semiološki roman. Ne znam da li biste mogli da se setite ijednog kulturnog koda a da on nije već pokrenut u Herojima. A svaki znak je već dozvao neki drugi, i mi samo nestajemo u dsiperzivnom širenju značenja u beskraj. A ovu disperziju, od prve stranice romana prati smeh, koji čitaoca nesebično obuzima, onaj grohotan smeh koji prati i čitanje Gargantue ili Harmsa. Ko se nije smejao čitajući Majstora i Margaritu, Uliksa ili Kiklopa, taj ne razume šta je roman. Subverzivo ironijsko rastakanje kulture, jezika, narativa, samo zafrkancija, i to najodgovornija moguća – zalog je neponovljivog tragizma. Rekli smo, pa i ponovimo: košmara! Košmara kao romana.

$22.00 -